OBAVEŠTENJE BROJ: 2/2020

vesti

Home » » vesti » OBAVEŠTENJE BROJ: 2/2020

6th January 2017

1.DOGAĐANJA:

Ljubaznošću dugogodišnjeg iskusnog ronioca BRANISLAVA STANOJLOVIĆA ovaj Klub je dobio na poklon jedan kalup za livenje olovnih tegova i više već izlivenih tegova težina od 1 do 2 kg. (Sl.1) Uprava Kluba se zahvaljuje gospodinu Branislavu.

2.ODRŽAVANJE, KONZERVACIJA I SKLADIŠTENJE RONILAČKE OPREME:

Posle morske vode štetno ili korozivno dejstvo na delove ronilačke opreme ima bazenska voda u kojoj obavljamo najviše ronilačkih aktivnost. Štetno ili korozivno delovanje je za pojedine delove ronilačke opreme veće je u bazenskoj vodi koja u manjoj, a ponekad i u nedozvoljenoj količini sadrži hlorna jedinjenja kaja se u tu vodu dodaju radi dezinfekcije bazena. Od hlora najviše strada prirodna guma ili „vulkanizirani kaučukov lateks“. Od hlora strada i sintetička guma ili neopren, a što je roniocima poznato kao „topljenje ili omekšavanje gume“ Poznato je i „stvrdnjavanje“ – ukručivanje neoprenskog odela, a što je nezaustavljivi proces koji se uglavnom završava kupovinom nove maske ili novih peraja. Razlog „omekšavanja“ gume je taj što se sumpor iz vulkanizirane gume jedini sa hlornim jedinjenjima iz bazenske vode pri čemu nastaje SULFURIHLORID. Ovo jedinjenje je nestabilno i kada je voda u bazenu toplija i ono se u gumi više raspada na sumpornu i sonu kiselinu. U gumi ostaje samo čađ. Opisani proces razlaganja naziva se „staranje gume“. To je razlog da ronilačku opremu kako u moru, tako je moramo čuvati od štetnog dejstva vodene sredine i u bazenu.

→ Maska peraja i disaljka – (skraćeno: MPD): Posle korišćenja u moru, bazenu i drugim vodama ovu opremu treba obavezno oprati. Pranje direktno pod tušem ili ispod česme nema efekta. Posle ronjenja u moru dobro je oprati celokupnu opremu potapanjem u „slatku vodu“. Kvalitet ronilačkih centara na morskim obalama može se oceniti i po tome kakve uslove imaju za pranje ronilačke opreme, sušenje i skladištenje posle ronjenja. U ovim okolnostima apstinencije od ronilačkog treninga, pre periodične konzervacije i skladištenja MPD treba obavezno oprati. Ja moju: MPD perem potapanjem, (Jednom mesečno ili pre skladištenja) 10 litara tople vode, (40 – 50 stepeni Cel.), koja je pre zagrevanja odstojala najmanje 30 minuta, dodam dve kašike tečnog sapuna, dve kašike deterđenta za sudove i 75 do 100 grama bikarbone sode, (Četiri kesice). MPD treba u toj vodi da odstoje 30 minuta. Ispiranje MPD treba da bude u mlakoj odstajaloj vodi. MPD treba nakon toga osušiti na sobnoj temperaturi. Prirodna i neoprenska guma su od koje su napravljena MPD sklone su upijanju okolnih mirisa, a na njihovim površinama je moguć tokom nepravilnog skladištenja povećan razvoj bakterija. To je razlog da opranu MPD treba nakon sušenja i skladištenja obavezno talkirati sa prvenstveno apotekarskim talkom. Ukoliko nije moguće nabaviti apotekarski talk, gumene predmete možemo talkirati i sa industrijskim talkom koji se koristi u gumarskoj industriji.(Sl.2.) Talkiranje se može se efikasno obaviti kada se MPD stave u veću najlonsku kesu u koju se sipaju dve ravne kašike talka, vreća zatvori i lagano protrese. Važno je da pregibi na ovoj vrsti opreme budu dobro talkirani. Pre talkiranja potrebno je kaiš ronilačke maske potpuno opustiti. Kaiševe – gumne remnike peraja takođe treba potpuno opustiti. Elastične uloške za stopale peraja treba obavezno talkirati i vratiti u stopala peraja. Usnik disaljke takođe treba talkirati. MPD treba talkirati i ako je ta oprema napravljena od silikonske gume ili je guma u kombinaciji sa plastikom od moplena i njegovih mešavina.

→ Šorti i druga ronilačka odeča: Nemogućnost ronilačkog treniranja u bazenu treba iskoristiti i svu ronilačku odeću oprati ili na drugi način dezinfikovati. Posebno je problematična dezinfekcija neoprenskih trikoa, takozvanih „ŠORTIJA“. Bez obzira koliko smo bili revnosni da tu vrstu ronilačke odeće posle bazenskog treninga osušimo u njoj je moguće da razviju anareobne bakterije koje kada se ŠORTI ponovo obuče i sa njim roni u vodi sumnjive čistoće, mogu izazvati veče zdravstvene probleme. Kada nisam u mogućnosti da ronilačko odelo i ŠORTI operem ili dezinfikujem sa nekim rastvorom fabričko-farmaceutskog asepsola, a prema uputstvu proizvođača, ja moj ŠORTI i ronilačko odelo (uvek i čarepe – čizmice), dezinfikujem na sledeći način: U 10 litara tople vode (50 – 60 stepeni Cel.), rastvorim: 4 „ravne supene kašike“ nekog kvalitenijeg deterđenta za rublje. Dodam 2 kašike tečnog sapuna i 2 kašike deterđenta za pranje sudova na bazi limuna. U taj rastvor sipam još i 4 kašike sirćetne ili limunske kiseline, nakon čega odeću ostavim u rastvoru da „odstoji“ oko 30 munuta. U rastvor potopim ŠORTI ili po potrebi ronilačko odelo, čarape ili čizmice ostavim da se natapaju do 120 minuta, isperem dva puta u toplj vodi i obavezno okačim o vešalicu, a da se prvo osuši unutrašnja strana, a nakon toga i spoljašnja strana ŠORTIJA ili odela. Isti je postupak sa čarapama, a kako čizmice ne mogu da se „prevrnu“ najbolje sušenje se postiže kada se čizmice „nataknu“, primera radi na dršku metle ili dršku druge čistilice. Nakon sušenja rajfešlus treba namazati sa apotekarskim parafinskim uljem i nikada ne zakopčati do kraja..Posle sušenja ŠORTI ili odelo treba ostaviti na vešalici, a prema napomenama iz teksta o skladištenju ronilačke opreme. Ova kao i druga ronilačka neoprenska odeća ne smeju se talkirati.

→Kada nije u dužoj upotrebi ronilački regulator sa svim priključnim crevima i instrumentima takođe treba konzervirati. Dobro bilo da se u ovim okolnostima kada se ne roni sa regulatorom koji je u ličnom vlasništvu člana Kluba, vlasnik regulatora uradi njegov servis i ako neće biti u dužoj upotrebi uradi njegova konzervacija. Regulatori koji se nalaze u prostoru koji koristi ovaj Klub su servisirani bez obzira ko su njihovi vlasnici. Na žalost, malo je ronilaca koji na vreme obave servis svojih regulatora. Kada regulator dođe u prikazano stanje, tada je servis takvih regulatora mnogo skuplji.(Sl.4). Predlažem da vlasnici regulatora sami operu svoj regulator i nakon sušenja regulato pravilno uskladište. Pranje regulatora treba obaviti u mlakoj (Temperatura vode: Od 40 do 50 step Cel.), odstojaloj vodi u koju su rastvoreno u 10 litara 3 supene kašike tečnog samuna, 2 kašike deterđenta za sudove i 1 kašika limunske ili sirćetne kiseline. Regulator treba isprati u odstojaloj vodi iste temperature. Tokom potapanja u opisani rastvor i tokom ispiranja, na I stepen regulatora mora biti postavljen čep na INT ulaz disajnog gasa. Ukoliko je priključak regulatora na ventil boce u verziji DIN 200 ili DIN 300, mora se preko navoja postaviti odgovarajući čep. Tokom pranja dugme za ručno – forsirano dodavanje disajnog gasa na II stepenu regulatora, ne sme se pritiskati. Ukoliko bi dugme bilo pritisnuto kroz LP blok drugog stepena ušla bi voda, prošla kroz LP crevo i došla u I stepen regulatora. Ta tečnost može izazvati koroziju u HP bloku I stepena. Nakon pranja iz otvora opruge membrane I stepena regulatora treba izduvati zaostalu tečnost. (Sl.5). Nakon pranja zaostalu tečnost treba izduvati i iz I stepena klipnog regulatora kroz rupe na kapi I stepena. (Sl.5.). Posle pranja i sušenja regulator treba okačiti tako da konzola li manometar ne vise jer se u protivnom istižu HP creva . (Sl.3).

→Uočena je intenzivna korozija ronilačkih boca koje se koriste u bazenu. Površnim pregledom ronilačkih boca koje se koriste za ronilački trening u bazenu nije moguće otkriti pravo stanje spoljašnosti boce. (Sl.11). To je razlog da ovu pauzu u treningu i drugim ronjenjima treba iskoristiti, skinuti dna – stope ronilačkih boca, očistiti koroziju i bocu prvo premazati osnovnim premazom na bazi cinkolita u najmanje dva sloja, a nakon toga i sa pokrivnom bojom.

→Kompenzatore plovnosti – BCD treba takođe servisirati. Ukoliko vlasnik BCD nije u mogućnosti da servisira svoj BCD, uvek je u mogućnosti da sam opere taj deo opreme. Pranje treba obaviti u rastvoru kao za ronilačka odela i šortije. Rastvor treba pustiti da uđe u unutrašnjost BCD. Nakon pranja i ispranja iz BCD treba uduvavanjem vazduha izbaciti svu tečnost. Prekotlačne ventile treba skinuti vodeći računa da se ne izgube silikonske zaptivne podloške. Sve uprtače i vezice treba do kraja otpustti, (Sl.6), a čičkove preklapanjem u potpunosti spojiti. Nakon sušenja BCD treba napumpati do polovine zapremine, rajfešluse namazati parafinom i tako skladištiti.

→Pauzu u ronjenju treba iskoristiti i za kontrolu stanja ronilačkog noža. Dršku noža treba demontirati i ako ima rđe ili druge korozije na sečivu, treba je skinuti isključivo struganjem sa čeličnom žičanom četkom. Ukoliko bi se nož očistio sa mesinganom žičanom četkom na čeliku bi ostali žuti tragovi mesinga. U vodi, naročito morskoj koja ima svojstva elektrolita doći će do elektrolitičke korozije čelika noža. Tumačenje za ovakvu vrstu korozije dato je u objašnjenju elektrohemijske pojave da između dva različita metala potopljena u elektrolit se javlja električni potencijal, odnosno napon koji naelektrisane čestice (jone) jednog metala taloži na drugi metal ili ih zadržava u elektrolitu. U takvim spojevima uvek će stradati elektrolitički slabiji metal, a to je čelik.

→SKLADIŠTENJE RONILAČKE OPREME: Gumeni delovi ronilačke opreme već na sobnoj temperaturi podležu procesu oksidacije kiseonikom iz vazduha. Sunčeva svetlost ubrzava proces oksidacije i naglo propadanje gume. Za skladištenje gumenih delova pogodna temperatura je od 5 do 15 stepeni Celzijusa. Prema ovome, ronilačku opremu kada se sa njom ne roni duže od 30 dana potrebno je konzervirati na opisani način, držati na temperaturi nešto nižoj od sobne, bez uticaja sučeve svetlosti, nikako ne u podrumu ili na tavanu.

U Beogradu: NAPISAO:

02.04.2020-g- Slobodan Panić