Član ovog Kluba, gospodin Dušan Puhalo postavio je pitanje i izrazio želju da sazna nešto više o podmorskom istraživanju kod ostrva Šipana, a o kome je gledao u serijalu “TAJNE JADRANA” na knalu “Trezor” Rado se odazivam i o tome pišem sledeće, uz nemeru da ovo pisanje posvetim sećanju na instruktora Batu Radičeva čiju sam ronilačku biografiju dao u prilogu.
U leto 1975 godine ronilačka ekipa DPA “URS” ronila je u podmorju više “Elafantskih ostrva” u Dubrovačkom arhipelagu1 Najveći broj zarona obavljen je u podmorju ostrva Ruda gde se nalazio i URS kamp nasuprot ostrva Šipana. Zajedno sa mojim životnim drugom, instruktorom RADISLAVOM– BATOM RADIČEVIM ronio sam u zalivu sela Suđurađ na ostrvu Šipanu.

Sl. 1 Šira lokacija lokaliteta u uvali Suđurađ
Od ostrva Ruda plivali smo do početka zaliva Suđurađ, uzeli smo kompasom kurs prema obali mesta Suđurađ i zaronili kod hridi zvana “Mali” na dubinu od 26 metara. Na morskom dnu koje se strmo spuštalo do dubine od 32 metra zapazili smo delove neke drvene brodske konstrukcije, urolovani lim za koji smo grebanjem ustanovili da je od olova i veći broj predmeta od drveta nedefinisane namene. Roneći dalje od hridi prema dnu zaliva videli smo na više mesta snopove gvozdenih šipki koje su većim delom bile utonule u pesak pomešan sa organskim muljem. Na jednom mestu u snopu šipki koji je bio relativno uredno upakovan, izbrojali smo 22 – 24 šipke trapezastog preseka dužine preko 2 metra, moguće do 2,20 metra. Roneći dalje prema dnu zaliva i obali Suđurađa na više mesta zapazili smo udubljenja u peščanom dnu koja su najverovatnije nastala ručnim kopanjem ili radom “Mamut sisaljke”. Bilo je i više komada fragmentovane kalcifikovane keramike koja nije bila pogodna za određivanje njene provencijencije. Roneći sa bocama La Spirotechnique od 12 litara na 200 bara, nakon relativno brzo potrošenog vazduha plivali smo nazad sa disaljkom do ostrva Ruda.

______________________________________
1 Za detalje pogledati nautičku kartu: JADRANSKO MORE – ISTOČNA OBALA JUGOSLAVIJA DUBROVNIK – BUDVA Razmjer 1:100 000 Broj karte: 100-28, Hidrografski institut Jugoslovenske ratne mornarice – Split, Publicirana 1 aprila 1970. godine. Novo izdanje 1 juni 1971 godine. Nova naklada 15 oktobra 1989.godine. Dimenzija 928,8×620,1
JRT – Jugoslovenska radio televizija je počev od 1972 snimila više epizoda serijala: “TAJNE JADRANA” Tako je snimljena i epizoda “Tajna brodskog pečata” koju smo već krajem 1973 godine gledali, a koja je više puta prošle i ove godine reprizirana na kanalu “TREZOR” kada je privukla pažnju “mlađe generacije” ronilaca. JRT je sa producentom Miladinom Tešićem početkom 1972.g. za ronjenje u podmorju Šipana,

Sl. 2 Položaj lokaliteta I nalaz
izabrao ekipu ronilaca iz ronilačkih jedinica JRM, Izbor je najverovatnije učinjen iz razloga što su ti ronioci sa sobom doneli “bez nadoknade” veču količinu ronilačke opreme i druge tehnike. Filmsku i foto opremu sa pratećim osvetljenjem nabavila je JRT. Nosilac zaštitnog podmorskog istraživanja je bio Istraživački centar JAZU iz Dubrovnika zajedno sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Zagreba. Arheološkom ekipom rukovodila je: arheolog Anica Kisić iz Zavoda JAZU, uz učešće arheologa Zdenko Brusića, Marjan Orlića i Katice Simoni, konzervatora Božidara Vilhara i Josipa Luetića. Tokom istraživanja na dnu podmorskog lokaliteta u zalivu je sa “mamut sisaljkom” otvoreno više sondi u kojima je pronađen značajan arheološki material.

Sl. 3 Nalaz na lokalitetu i grb na pedrijeri

Pronađeni su ostaci brodske konstrukcije, dva gvozdena topa, jedan manji gvozdeni top – “Pedrijera” namenjen za ispaljivanje zrna sa brodske ograde koji je na sebi imao grb dubrovačke porodice Primojević, mesingana kašika za punjenje topova barutom, brodske koturače, navigacioni šestari, olovni dubinomer i bronzani ležajevi za drvene koturače

Sl. 4 Bombarda i nalaz na lokalitetu
U sondama je pronađeno nekoliko kamenih kalupa za olovne kugle, male i velike keramičke zdele, zdele i glazirani tanjiri sa različiti crtanim geometrijskim i floralnim motivima.

Sl. 5 Nalaz na lokalitetu
Pronađen je jedan navigacioni šestar, sunčani sat, mesingani medaljon i mesingani novac za računanje.
Među nalazom ističe se španski srebrni novac – “Pjaster” Ferdinanda V, kalajni bokal i kalajna zdela. Pronađen je bronzani pečat sa incijalim ”VGK”, brodski kantar i drugi material koji je ukazao za veliki istorijski značaj hidroarheološkog lokaliteta u podmorju ostrva Šipana

Sl. 6 Brodski pečat i španski novac
Sa rezultatima tog istraživanja zainteresovani članovi ovog Kluba mogu se detaljnije upoznati u naznačenoj literaturi2 Producent serijala JRT-e i ronilačka ekipa pokušali su 1972.g. u cilju stvaranja senzacionalizma, da olupinu broda i argheološki nalaz na lokalitetu, posebno bronzani pečat, povežu sa dubrovačkim plemićem – vlastelinom, trgovcem i vlasnikom više brodova SKOČIBUHOM iz XVI veka, čiji su dvorac – letnjikovac tokom snimanja te episode snimili u mestu Suđuraj, ali za to nije bilo dovoljno istorijskih podataka. Trebalo je da se istraživanje i snimanje naredne epizode obavi i u 1973 god., ali i ako je istraživanje obavljeno u manjem obimu, snimanja nije bilo. Novija podmorska istraživanja u uvali Suđuraj su pokazala da se za potonuli brod znalo još početkom XVII veka kada je iz njega 1607 godine od strane četiri grčka ronioca izvađen jedan top i odmah preprodat. Godinu dana nakon toga izvađena su još dva bronzana topa i odmah prodata. Jedrenjak “SVETI JEROLIM” čija je olupina pronađena i 1972.g. istražena, bio je vlasništvo dubrovčanina JEROLIMA PRIMOJEVIĆA – DE PRIMI koji je nakon udara u hrid “Mali”ispred zaliva Suđurađ, 1576 godine potonuo sa celokupnim teretom čija vrsta i količina nikada neće biti tačno utvrđena. Identifikacija jedrenjaka “Sv. Jerolim” urađena je na osnovu grba dubrovačke porodice PRIMOJEVIĆ koji je zatečen na malom topu – pedrijeri tokom opisanog istraživanja 1972 godine.3 Poreklo i namena veče količine gvozdenih šipki koje se i danas nalaze na dnu zaliva, nikada nije tačno utvrđena.

____________________________________
2 Za detalje pogledati: Anica. K i s i ć: OSTACI POTONULOG DUBROVAČKOG BRODA IZ XVI STOLEĆA KOD ŠIPANA, ANALI, Sv. XVII ZAVOD ZA POVJESNE ZNANOSTI ISTRAŽIVAČKOG CENTRA JAZU IZ DUBROVNIK, (Historijskog instituta), Dubrovnik, 1979.
2 Za detalje pogledati: Batur K, i. I. Radić Rossi: PODMORSKO ISTRAŽIVANJE BRODOLOMA U UVALI SUĐURAĐ NA ŠIPANU, Stručni izveštaj za 2016.godinu, Arhiva konzervatorskog odjela u Dubrovniku.
2 Radić Rossi, I., 2015. – Podmorsko istraživanje broda Sv. Jeronim, potonulog u uvali Suđurađ na Šipanu 1576., stručno izviješće za 2015. godinu, Arhiva konzervatorskog odjela u Dubrovniku, Dubrovnik.
2 Za detalje pogledati: Batur K, i. I. Radić Rossi: PODMORSKO ISTRAŽIVANJE BRODOLOMA U UVALI SUĐURAĐ NA ŠIPANU, Stručni izveštaj za 2016.godinu, Arhiva konzervatorskog odjela u Dubrovniku.
2 Radić Rossi, I., 2015. – Podmorsko istraživanje broda Sv. Jeronim, potonulog u uvali Suđurađ na Šipanu 1576., stručno izviješće za 2015. godinu, Arhiva konzervatorskog odjela u Dubrovniku, Dubrovnik.
3 Za detalje pogledati: Batur K, i. I. Radić Rossi: PODMORSKO ISTRAŽIVANJE BRODOLOMA U UVALI SUĐURAĐ NA ŠIPANU, Stručni izveštaj za 2016.godinu, Arhiva konzervatorskog odjela u Dubrovniku.
4 Radić Rossi, I., 2015. – Podmorsko istraživanje broda Sv. Jeronim, potonulog u uvali Suđurađ na Šipanu 1576., stručno izviješće za 2015. godinu, Arhiva konzervatorskog odjela u Dubrovniku, Dubrovnik.

Još u prvom zaronu u podmorje Rta Kabala u Hercegnovljanskom moreuzu 1995 godine utvrdio sam da se na dnu nalaze najmanje četiri bombarde,

Sl. 7 Bombarda izvađena sa lokaliteta kod Rta Kabala
istih dimenzija kao bombarde u podmorju zaliva Suđurađ To su gvozdeni topovi izrađivani u drugoj polovini XV kroz ceo XVI vek kovačkim svarivanjem gvozdenih duga i ojačavanjem gvozdenim prstenovima u usijanom stanju. Nakon ovoga, jasno je da su gvozdene šipke pronađene u podmorju ostrva  Šipana polufabrikat iz bosanskih rudnika namenjen za profilisanje i spajanjem kovanjem u topovsku  cev.  Takvo  kovanje bombardi  bio  je  uobičajan  način  izrade  topova  u  XVI  veku  u Dubrovniku.5

Instruktor  RADISLAV –  BATA RADIČEV bio je  moj  prvi učenik –  kursista, nakon mog postanka ronilačkog instruktora u oktobru mesecu 1971.god.6 Bata i ja smo se upoznali na obali velike bare – “jezera” u Čenti. Radičev Bata je nakon ronjenja prišao grupi ronilaca koje je na ronjenje u “jezero” poveo Zoran Fotič,  a  među  njima i  mene. Bata  je  posle toga  krajem 1971 –  početkom

1972.godine došao na bazen “Tašmajdan” i priključio se manjoj grupi polaznika na kursu za kategoriju “SPORTSKI RONILAC” – I-u kategorija prema tadašnjoj ronilačkoj kategorizaciji. Od tog dana Bata Radičev i ja smo bili nerazdvojni drugovi u životu i ronjenju.

Taj ronilački kurs i sve ostale Bata je sa uspehom završio, ali je u napredovanju posle kategorije “Samostalni ronilac” bio zaustavljen kao i još 14 ronilaca iz mnogih srpskih ronilačkih klubova. Kategoriju “Mlađi instructor” stekao je na ronilačkom kursu koji je održan 1988. godine u SAVEZNOM

_____________________________
5 Lukša Beretić: DUBROVAČKA ARTILJERIJA, VOJNI MUZEJ JNA–POSEBNA IZDANJA –KNJIGA II, Bgd, 1960 5
6 Za detalje o životu i radu Bate Radičeva pogledati u: „Ronilačka obuka i instruktori u R. Srbiji u periodu od 1967 -1972.g.“- „ISTORIJA SRPSKOG RONJENJA U SVIM JUGOSLAVIJAMA

CENTRU  ZA  PODVODNA  ISTRAŽIVANJA,  u  Rijeci
 –
 Žurkovo,
 Kostrena.
 Organizator
 tog ronilačkog kursa bio je SAVEZ
ORGANIZACIJA ZA PODVODNE AKTIVNOSTI REPUBLIKE
SRBIJE. Deo predavaća,
deo ispitne komisije i diplome dao je SAVEZ ORGANIZACIJA ZA PODVODNE AKTIVNOSTI I SPORTSKI RIBOLOV NA MORU SFRJ   O ovom kursu bi će više pisanja u narednim OBAVEŠTENJIMA.

Bata je redovno trenirao na svim bazenima gde su trenirali svi ostali članovi URS-a, bio uspešan sportista u ronjenju i meni pomagao kao asistent na mnogim ronilačkim kursevima. Bata je jedno vreme vodio ronilački trening na bazenu SC.”Vračar” kada je početkom 1974 godine i nastala ovde prikazana forografija članova URS-a. Bata je na fotografiji drugi sa leve strane.

U mom sećanju na Batu najveći utisak su ostavila klubska ronjenja iz avgusta meseca 1974 god. obavljena u podmorju dubrovačkih Grebena, ostrva Koločepa, Dakse, Lopudu i Sv. Andrije. Prosečna dubina naših zarona je bila 45 metara, a najlepši zaron obavili smo Bata i ja severozapadno od Uvale Sapluni na Koločepu.   Između mene i Bate bilo je natezanja ko će od nas dvojice da roni sa Royal Mistralom, a ko sa mojim Mistral Standardom

Naravno, moja reč je bila poslednja i mi smo prvo zaronili na « Koločepsku siku », na dubinu od 14. metara, spustili se niz strmu morsku siku do 60 metra, izmereno na mom dubinomeru ”Spiro Delta”

Sl. 11 Mistral Standard i instrumenti La Spirotechnique

Sl. 12 Proizvodi Arhotehne i Mistrali
tu ”bratski” disali prvo na moj Mistral, a posle toga i na Batin Royal. Izronili smo daleko od obale Koločepa i do obale plivali sa praznim aparatom na leđima i disaljkom u ustima.
Bata je rođen 1953.god. u Zrenjaninu. Studirao je Poljoprivredni fakulet u Zemunu, a kada je Batin otac Miloš prešao sa porodicom iz Zrenjanina u Beograd.i postao domar u ”Domu pionira” – ulica Takovska u Beogradu, Bata je počeo uspešno se baviti različitim sportovima. U Domu pionira se još od 1970.g.nalazio instalisan ”prvi televizor u boji” Bata je krajem 1973.g. dovodio članove URS, a među njima i mene na gledanje epizoda serije ”TAJNE JADRANA”. Nije mi u sećanju kada smo prvi put gledali epizodu “Tajna brodskog pečata”, ali je moguće da smo već na prvom zaronu u uvali Suđurađ imali saznanje o opisanom podmorskom lokalitetu. Vojni rok Bata je odslužio u ronilačkim jedinicama JRM i tu se istakao u ronilačkim takmičenjima, naročito u plivanju sa perajima.
Mene je Bata u ronjenju pratio i kada sam krajem 1977, početkom 1978.god. dobio ”zadatak” da oformim SEKCIJU LAKIH RONILACA pri MOTONAUTIČKOM KLUBU “BEOGRAD”. Osnivači i članovi Sekcije bili su pripadnici aktivnog i rezervnog sastava ”STANICE MILICIJE ZA REČNI SAOBRAĆAJ” Na fotografiji

Sl. 13 Aktivni i rezervni sastav Stanice milicije za rečni saobraćaj Beograd

Bata Radičev sedi na klupi, prvi sa desne strane. Do njega sedi pripadnik rezervnog sastava Stanice IVICA PETROVIĆ, a do Ivice sedi MILENKO MITIĆ. iskusni ronilac, takođe iz rezervnog sastava. Na fotografiji stoje : Prvi sa leve strane : ZORAN ŠOLAJA dugogodišnji ronilac u ”PIM” i pripadnik rezervnog sastava. Do Zorana stoji RADIŠA ŽIVOTIĆ, pripadnik aktivnog sastava SM za rečni saobraćaj, iskusni ronilac7. Do Radiše stoji MILAROD ĐUKNIĆ, svima nama poznat. Do Milorada stoji PANTA POKRAJAC, tada pripadnik rezervnog sastava, a danas kapetan unutrašnje plovidbe. Sede na pontonu: GORAN KOŠNIČAREVIĆ, pripadnik aktivnog sastava Stanice, iskustan ronilac i ja. Ovi ronilaci su bili deo grupa ronilaca koja je 1979.god. osnovala KLUB ZA PODVODNE AKTIVNSTI ”BEOGRAD” sa sedištem u Beogradu. Ul. Pop Lukina. Bata je i tom novom Klubu obavljao značajne fukcije.
Bata se dugo bavio dizajnom i bio je uspešan fotograf. Prvi znak i nalepnicu Servisa Arhotehna uradio je Bata. Svom zavičajnom mestu – Čenti ostavio je nekoliko brošura, prvi telefonski imenik i više kalendara sa posterima Južnog Banata od kojih neki i danas vise u čenćanskim kućama. Bata je posle kraće bolesti srca umro 2013.godine.

5.IZDAVAŠTVO:
Za rad i edukaciju u ovom Klubu pripremljena je za štampu sledeća ronilačka literatura :
1)« POPIS PISANOG MATERIJALA IZ OBLASTI PODVODNIH AKTIVNOSTI I DRUGE STRUČNE RONILAČKE LITERATURE KOJU JE PRIKUPIO I SA KOJOM RASPOLAŽE SLOBODAN PANIĆ » Na 104 strane dat je spisak od 1620 naslova ronilačke i druge literature iz svih oblasti podvodnih aktivnosti. U Popisu su date i druge informacije važne za ronjenje, a koje su saznate iz popisane literature. Nakon pronalaženja štampara i dobijanja ISBN broja, Popis će biti publikovan. Autor je Slobodan Panić.

2) « PRAVILA FOTOGRAFISANJA I PRAVILA SA PLANOVIMA SNIMANJA PODVODNIH FILMOVA SA SINOPSISIMA KOJA SE PRIMENJUJU U RONILAČKOM KLUBU „HIDROARHEOLOG“ » Na 98 strana
_______________________________
7 RADIŠA ŽIVOTIĆ je bio dugogodišnji predsednik SOPA. R. Srbije i predsdnik SAVEZA ORGANIZACIJA ZA PODVODNE AKTIVNOSTI I SPORTSKI RIBOLOV NA MORU SFRJ.
naznačena su pravila snimanja filmova i drugog foto materijala na klubskim aktivnostima i drugim ronjenjima organizovanim od strane članova Kluba, a za potrebe ovog Kluba i potrebe drugih ronilačkih organizacija sa kojima ovaj Klub ima određena ugovaranja. Dati su planovi snimanja pojedinih filmova i njihovi sinopsisi u kadriranju scena i snimanja. Nakon pronalaženja štampara i dobijanja ISBN broja Pravila će biti publikovana. Autor je Slobodan Panić.

3) « PRIRUČNIK SA TESTOVIMA ZA OBUKU RONILACA U RUKOVANJU SA KOMPRESORIMA“
Na 75 strana dat je istorijat razvoja ronilačkih kompresora, opis rada i način rukovanja sa ronilačkim kompresorima. Određen je nivo znanja koji rukovaoc kompresorima treba da ima u cilju stručnog i bezbednog punjenja ronilačkih boca, potreban nivo znanja u cilju određene vrste servisa i evidentiranja rada ronilačkog kompresora. Na 20 strana dat je Test sa 100 pitanja, a uz pitanja i ponuđeni odgovori od kojih je jedan tačan i koji treba da zaokruži kandidat koji je učio iz Priručnika i koji popunjava testove. Nakon pronalaženja štampara i dobijanja ISBN broja Priručnik će biti publikovana. Autor je Slobodan Panić.

4) „PRIRUČNIK SA TESTOVIMA IZ HIDROARHEOLOGIJE ZA OBUKU ARHEOLOGA I RONILACA“ Na 75 strana dat je istorijat razvoja hidroarheologije, pregled podvodnih arheoloških istraživanja na kojima je izgrađivana hidroarheološka metodologija i vrte hidroarheoloških istraživanja. Na 25 strana dat je Test iz oblasti hidroarheologije sa 100 pitanja, a uz pitanja i ponuđeni odgovori od kojih je jedan tačan i koji treba da zaokruži kandidat koji je učio iz Priručnika i koji popunjava testove. Nakon pronalaženja štampara i dobijanja ISBN broja Priručnik će biti publikovana. Autor je Slobodan Panić.
U Beogradu: PIŠE I UREĐUJE:
APRIL 2020.G. Slobodan Panić 9