1.O RADU RK. „HIDROARHEOLOG“:

              Na sednicu Osnivačke skupštine ovog Kluba održane dana: 10.07.2006.g. u Beogradu, u ulici: Kajmakčalanska br.33, pozvano je 20 ronilaca od kojih se odazvalo sedam osnivača (Slika1.). Osnivači su odredili ciljve osnivanja Kluba i između sebe izabrali rukovodioce koji će upravljati Klubom. (Sl..2.). Nakon toga Klub je prema tadašnjem Zakonu o sportu registrovan i sa velikim ambicijama krenuo da radi u oblasti podvodnih aktivnosti, ronilakom sportu i hidroarheologiji. Oni koji su u vreme osnivanja gledali „iza ćoška“ brzo su se priključili prvom ronilačkom kursu i uz ostale ronioce završile taj i još 64 kursa koliko je od tada do danas održano u ovom Klubu. Od broja ukupno održanih kurseva za osnovnu ronilačku kategoriju – R1 održan je 31 kurs koji su sa uspehom završila 173 kandidata. U istom periodu odražna su 24 kursa za kategoriju R2 sa ukupno 27 završenih kursista.Održano je i 9 kurseva za ronilačku kategoriju R3 u kojima su tu kategoriju steklo 38 ronilaca. Na razočarenje svih u Klubu, Nemanja Panić koji je sa uspehom završio opšti deo kursa pri Fakultetu za sport u Beogradu, nije ni posle 14 godina dočekao da SOPAS organizuje specifični deo za instruktora – „I1“ i tako ovaj Klub dobije još jednog ronilačkog instruktora. Takva neažurnost SOPAS-a uz prošlogodišnje ponašanje odgovornih za izdavanje diploma, definitivno je udaljila ovaj Klub od tog Saveza.              Iduće godine navršava se 15 godina rada ovog Kluba. U tom periodu registrovano je 105 članova, a Klub je u međuvremenu napustilo 18 članova. Ove godine Klub ima 25 članova prema broju izdatih članskih kartica. Za ostala 62 člana na žalost nije poznato gde su, a još manje šta rade u ronjenju. Verovatno su bili u članstvu samo dok su imali lični interes, primera radi, dok nisu dobili neku ronilačku kategoriju ili besplatno trenirali na bazenu. Takođe je za žaljene da su od broja 105 članova samo 7 člana redovno plaćalo klubsku članarinu. Bez obzira na te okolnosti bilo bi lepo da se iduća godina i jubilej u njoj proslave. To je razlog da se ovaj Klub obraća sadašnjem članstvu sa predlogom za sledeću saradnju: Neophodno je platiti izradu majica sa znakom Kluba. Uraditi dizajn za klupske diplome svih ronilačkih kategorija i specijalizacija u ronjenju.
Neophodno je uraditi dizajn za zahvalnice svima koji su zaslužni za rad Kluba.
Takođe bi bilo značajno da se tada organizuje neka svečanost sa prigodnom izložbom. Sada misliti o tome je teško i problematično, sa nevericom, da li će se kada i gde moći ponovo zaroniti? Priložene dve fotografije su ilustrativne.
Jedna je iz ranijih godina, (Sl.3), a druga (Sl.4) iz maja 2019.g. u vreme ronjenja na morskom terenu sela Pefkohori u Grčkoj.

              2. NEŠTO VIŠE O KOROZIJI RONILAČKE OPREME:

              Svi metalni delovi ronilačke opreme u vodenoj ili sredini sa većom koncentracijom vlage, podložni su koroziji. Korozija metalnih predmeta je veća u vodi koja ima veću koncentraciju rastvorenih minerala i njihovih jedinjenja sa metalnim natrijumom i nemetalima, kiseonikom, vodonikom, hlorom, kalcijumom, ugljenikom i sumporom. Za razliku od metalnih predmeta koji su popuno uronjenji u vodi koja je anaerobna sredina, (bez prisustva kiseonika), gvozdeni predmeti ili delovi ronilačke opreme od gvožđa manje korodiraju od predmeta koji su delimično ili povremeno oplakivani vodom.
Oni se u tim okolnostima nalaze u aerobnoj sredini gde ima više kiseoika. Najbolji primer za to su ronilačke boce koje u zavisnosti od broja zarona bivaju izloženi dejstvu mineralnih jedinjenja u vodi, a ako se nakon ronjenja nedovoljno osuše njihova korozija se nastavlja u vazduhu sa večom koncentracijom kiseonika. Takvoj koroziji su izložena dna ronilačkih boca koja dugo posle ronjenja ispod plastične stope zadržavaju vlagu. (Sl.5). 

              Gvozdeni predmeti korodiraju u vodama svih vrsta, ali najviše u morskoj vodi. Najveći broj gvozdenih predmeta korodira sa dve vrste hemijske korozije. Prva je sponginozna korozija koja je zaslužna za hemijsko razaranje uglavnom gvozdenih predmeta, (Sl.5), a koja postepno ulazi u slojeve metala unoseči jedinjenja minerala i u prisustvu sa kiseonikom gradi okside koji kristališu i velikom snagom podižu sloj korodiranog metala. U takve šupljine između slojeva ulazi druga količina vode i minerala, nastaje korozija sledećeg sloja do popunog razaranja metala. Posebno je izražena korozija lučkih postrojenja od gvožđa i čelika, cevovoda,  brodskih konstrukcija i brodskog naoružanja.
Sponginozna korozija se može prepoznati po velikom broju ljuspica na površini metalnog korodiranog predmeta. Najbolji primera su gvozdene ljuspice iz cevovoda u bazenu koje zatičemo prilikom usisavanja sa „mamut sisaljkom“ dna bazena u plićem delu. Sponginozna korozija je karakteristična za gvozdne predmete napravljene kovanjem. To su uglavnom kovana brodska sidra, gvozdena brodska oprema i alati i predmeti brodskog naoružanja. (Sl.6).

              Druga .vrsta hemijske korozije je perforaciona korozija. Ona se javlja na delovima metalnih, uglavnom gvozdenih predmeta koji imaju „strukturnu grešku“, neku mikroskopski malu šupljinu, pukotinu ili drugu grešku nastalu tokom izrade tog predmeta. U šupljinu ulazi voda sa rastvorenim jedinjenjima minerala i gradi soli koje su higroskopne. Takve soli upijaju dodatnu vlagu – vodu sa korozivnim jedinjenjima, nastaju novi oksidi i soli metala i razaranje metala se širi uglavnom u dubinu metala.
Za razliku od sponginozne korozije perforaciona korozija je skoro nevidljiva osim što se boja površina korodiranog metala brzo menja iz prirodne boje metala u boju rđe. Perforaciona korozija često je  prikrivena jer se burno razvija ispod malog oštećenja farbanog dela metalnog premeta, a kada se takva površina očisti, ispod farbe se pojavi zastrašujuća korozija koju je teško odstraniti. (Sl.7). Od perforacione korozije mogu stradati i obojeni metali, posebno boce od legura aluminijuma. (Sl.8).

              Mehanizam nastanka i delovanje elektrohemijske korozije objašnjen je u Obaveštenju broj 2. Ovde je dat primer kako je ispod aluminijumskog obruča koji je elektrolitički stabilniji metala  nastala korozija gvozdenih boca, (Sl.9). To je razlog da se ispod svakog obruča boce mora postaviti zaštitini – izolacioni trakasti podmetač od gume, plastike ili drugog sintetičkog materijala, posebno ako je boca napravljena od legure aluminjuma, a obruč je od drugom metala.

              Osim spoljašnosti boce koroziji je podložna i unutrašnjost boce. Korozija unutrašnjosti boce nastaje dejstvom vode koja je u bocu ulivena iz spoljašnje okoline. U okolnostima kada u se u bocu ulije voda korozija je veća jer se razvija u gasovitoj sredini komprimovanog disajnog gasa koja je bogatija sa kiseonikom. Njega ima u sabijenom disajnom gasu (komprimovanog na radni pritisak boce od 150 do 300 bara), procentualno više nego u atmosferskom vazduhu. Korozija je takođe veća kada se u bocu nepažnjom ulije morska voda. Ulivanje korozivne tečnosti može nastati u manjem obimu komprimovanjem vlažnog vazduha tokom punjenja boce, a ako je ronilački kompresor uz obalu mora.  Ukolko je ulazni filter na takvom kompresoru neispravan ili ukoliko su završni filteri na kompresoru zagušeni vlagom neblagovremenim oceđivanjem moguće je da u komprimovanom vazduhu bude veća koncentracija vlage. Vremnom, primera radi tokom jedne ronilačke sezone, kroz više punjenja u bocu može da se nagomila i do 0,5 litara tečnosti. Mnogo češči slučaj je da se nakon završenog ronjenja boca odmah poveže punjačem za kompresor i kada ventil za punjenje otvori, vazduh iz creva za punjenje utera vodu koja se zadržala u INT/DIN 200 umetku ventila. (Sl.10). Kada ronilac nakon ronjenja  skine regulator sa boce i takvu bocu odmah priključi na punjač ronilačkog kompresora, a prethodno nije izduvao vodu koja se zadržala u ventilu ili umetku ventila, vazduh iz creva kompresora će uterati vodu u unutrašnjost boce. Ronilac vodu pre punjenja mora iz umetka izduvati otvaranjem glavnog ventila ispuštanjem vazduha iz boce kroz ventil i umetak u trajanju od 3 do 4 sekunde kontinuiranog protoka vazduha. Obavezno se mora otvoriti i dodatni ventil i iz njega takođe izduvati zadržanu tečnost u ventilu i umetku ventila, (Sl.10). Ukoliko se ne izduva voda iz umetka, svakim punjenjem u bacu se ulije oko 0,25 mililitara korozivne tečnosti. To znači da se nakon 10 punjenja boce u nju se nagomila oko 2,5 militara korozivne tečnosti. Ukoliko se takva boca ne otvori i očisti , u sledećoj sezoni ronjeja je neupotrebljiva. (Sl.11).

              Sa ciljem da se ujednači kriterijum oko definisanja stanja ronilačke ili boce koja se koristi u ronjenju, predložio sam sledeći kriterijum ocene stanja unutrašnjosti boce, a koji ja koristim u praksi:

– (Sl.11) Ocena stanja unutrašnjosti boce: „Veoma loše“ – „5“.- Boca je neupotrebljiva.

– (Sl.12) Ocena stanja unutrašnjosti boce: „Loše“ – „4“- Bocu je moguće očistiti i uz  peridične preglede skidanjem ventila (Jednom godišnje) redovno kontrolisati.

– (Sl.13) Ocena stanja unutrašnjosti boce: „Pododmakla korozija“ „3“ Unutrašnjost boca se može uspešno očistiti uz redovnu kontrolu skidanjem ventila svakih 2 godine.

– (Sl.14) Ocena stanja unutrašnjosti boce: „Početna korozija“ – „2“ Unutrašnjost boca se može uspešno očistiti uz redovnu kontrolu skidanjem ventila svakih 4 godine.

– (Sl.15) Ocena stanja unutrašnjosti boce: „Boca bez unutrašnje korozije“–„1“ Redovna kontrola skidanjem ventila svakih 5 godine pod idealnim uslovima eksplatacije boce.

              U cilju zaštite vašeg regulatora napravio sam priključak koji sa jedne strane ima navoj za uvrtanje u ventil DIN/200-300. (Sl.20/1), a sa suprotne ima unutrašnji navoj DIN 200. Priključak ima u sebi montiran kupasti sinter-filter. Kada se priključak ušrafi u ventil, a sa suprotne strane ušrafi regulator, DIN200 ili DIN 300, sva rđa iz korodirane boce biva zadržana u kupastom sinter-filteru priključka i neće oštetiti sinter-filter u regulatoru. (Sl.20/2). Napravljen je i priključak za INT regulatore sa stremenom,(Sl.20/1) u kome se takođe nalazi zaštitni sinter-filter. Priključak se lako namešta i štiti i tu vrstu regulatora od rđe iz korodirane boce. Zamena sinter-filtera u priključcima je jeftinija od servisa zaprljanog regulatora. Moja je preporuka da za zaštitu vašeg regulatora nabavite ovakve priključke. Kada uporedite cenu priključka sa cenom neophodnog servisa vašeg regulatora posle ronjenja sa zarđalom bocom, očigledno je jeftinije ulaganje u priključak nego u servis.

             
3. KOROZIJA RONILAČKIH REGULATORA:

              Ronilački regulator je deo ronilačke opreme koji je zajedno sa ronilačkom bocom najviše izložen štetnom deloanju vodene sredine. Korozija regulatora može biti spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja korozija zavisi od kvaliteta površinske zaštite, od vrste vodene sredine u kojoj se regulator koristi i od održavanja regulatora od strane vlasnika. Današnji – savremeni regulatori imaju dobru površinsku zaštitu elektrolitičkim – galvanskim hromiranjem. Poseban je problem za ronioce „nostalgičare“koji vole da rone sa starijim modelima regulatora, najviše sa jednostepeno jednodelnim ili regulatorima „sa dva creva“. To su regulatori modela „Mistral“ (Mistral Standard, Mistral 63 i Royal Mistral) i regulatori preduzeća „Đuro Đaković“ (Jadran i HR M74). Primer je dat na koroziji „suve komore“ regulatora HR M74 iz 1982 godine. (Sl.16). U suvu komoru koja je fabrički zaštićena pasiviziranim niklom prodrla je morska voda i neodržavanjem (pranjem i sušenjem posle ronjenja), izazvala burnu hemisku koroziju. U Servisu „AEHOTEHNA“ regulator je očišćen i dat na hromiranje koje je kvalitetno obavljeno ljubaznošću našeg člana gospodina Miroslava Bošnjačkog u njegovom preduzeću „GALVANOTEHNIKA“. (Sl.17).  

             Ulazak vode, posebno morske u I stepen dvostepeno-dvodelnog regulatora uvek donosi probleme od kojih je korozija sineter-filtera na prvom mestu. Iza filtera korodiraju svi delovi u delu regulatora u kome se reducira visoki pritisak od 200 ili 300 bara – HP bloku (High pressure). Na radni pritisak regulatora. (Sl.18). Morska voda uglavnom uđe u I stepen prilikom manipulacije sa rogulatorom na obali u čamcu, a da na prvi stepen nije stavljen čep. Nebrojano puta sam zapazio da regulator bez čepa ronioci stave u vlažnu torbu ili oko vrata dok se prevoze čamcem-. Morska voda može ući u I stepen regulatora  i kada se na INT[1] ležište ventila ronilačke boce (Sl.19). iz koga nije izduvana voda priključi regulator, vazduh iz boce će uterati svu vodu kroz sinter-filter u I stepen, (Sl.20).

             Velika je greška ronilaca da kada posle ronjenja skinu regulator i iz ležista otvaranjem ventila i izduvavanjem vazduha iz boce pokušaju da odstrane vodu iz ležišta regulatora i čepa za ležište. Otvaranjem ventila vazduh izlazi velikom brzinom, udara u sinter-filter u ležištu regulatora, izbacije vodu, ali kada se odbije o sinter-filter on se vrtloži, povlači sa sobom svu vlagu oz okoline ventila i istu ponovo uteruje u sinter-filter. (Sl.21). Isto se dešava i kada se pomoću vazduha iz boce kroz ventil izbacuje voda iz čepa. Vodu – vlagu iz sinter-filtera i čepa ronilac treba ostraniti duvanjem vazduha iz usta.

             Najčešćeći prodor vode u I stepen se dešava kada se nakon ronjenja regulator potopi u posudu za pranje opreme bez postavljenog čepa na ležište I stepena. Bez čepa regulator ne treba prati pod mlazom vode. Ukoliko i pored toga voda prodre u I stepen, regulator montirati na ventil, otvoriti ventil i pritiskom na dugme II stepena za ručno dodavanje disajnog gas, ostvariti protok vazduha kroz oba stepena u trajanju od 10 – 15 sekundi. Nakon toga regulator treba ostaviti da se osuši.

             Regulator sa klipnim I stepenom treba obavezno prati potapanjem u kadu za pranje ronilačke opreme i nakon vađenja kroz otvore na I stepenu izduvati svu vodi. Izostavljanje pranja I stepena kod klipnog regulatora može dovesti do trajnog oštećenja klipa, njegovog ležišta, opruge i HP bloka.(Sl.22).

[1] „Internaciolalno“ – Naziv za ležište u kome se nalazi „O“ prsten – „O RING“, a sa kojim se regulator spaja pomoću stremena. Ukoliko je na ventilu pored ležišta oznaka „I“ ona ukazuje da je ležište dimenzije prečnika 17,8 mm. Ukoliko je na ventilu oznaka „F“ – („Francusko ležište“) ona ukazuje da je ležište za „O“ prsten i regulator dimenzije 18,5 mm. Oznake „I“ i „F“ mogu biti označene i na ležištu regulatora (iza stremena), koji se ulazi u ležište na ventilu.(Sl.19/1)

[2] Ronioci ovog Kluba su primetili “propuštanje” II stepena kod regulatora AQUILON-a kada rone sa njim u bazenu. Razlog za propuštanje je gubitak elastočnosti neoprenske membrane drugog stepena oštećenjem u hlorisanoj vodi. Membranu treba skinuti, namazati glicerinom i ostaviti nekoliko dana da se vrati elastičnost neoprenske gume.

[1] „Internaciolalno“ – Naziv za ležište u kome se nalazi „O“ prsten – „O RING“, a sa kojim se regulator spaja pomoću stremena. Ukoliko je na ventilu pored ležišta oznaka „I“ ona ukazuje da je ležište dimenzije prečnika 17,8 mm. Ukoliko je na ventilu oznaka „F“ – („Francusko ležište“) ona ukazuje da je ležište za „O“ prsten i regulator dimenzije 18,5 mm. Oznake „I“ i „F“ mogu biti označene i na ležištu regulatora (iza stremena), koji se ulazi u ležište na ventilu.(Sl.19/1)

[1] Ronioci ovog Kluba su primetili “propuštanje” II stepena kod regulatora AQUILON-a kada rone sa njim u bazenu. Razlog za propuštanje je gubitak neoprenske membrane drugog stepena oštećenjem u hlorisanoj vodi. Membranu treba skinuti, namazati glicerinom i ostaviti nekoliko dana da se vrati elastičnost neoprenske gume.

                                                                                                                  

PIŠE I UREĐUJE   

Mr.Slobodan Panić